JEGRIČKA
Uvod
Сливно подручје Јегричке формирано је на подручју јужне Бачке, односно на њеној лесној тераси. Обухвата површину од 144.200 ха, са издуженим обликом слива од око 100 км, просечне ширине 14,5 километара. Први приказ водотока Јегричка датира из 1762. године на картама Бачко - Бодрошке жупаније. Јегричка је данас десна притока Тисе. Иако је највећи и најдужи водоток јужне Бачке, укупне дужине 65 км, она није права река, већ читав низ бара повезаних ширим или краћим удубљењима. Њен природни почетак налази се на подручју Деспотова, Силбаша, Парага, Раткова и Пивница. Код Деспотова спајају се депресије - кракови Јегричке и формирају јединствени водоток који се на 37 километру код Жабља улива у Тису. Крајем 2005. године, општина Жабаљ донела је Одлуку о проглашењу Парка природе ''Јегричка'' (значајно природно добро III категорије заштите). Одлуку су касније прихватиле и општине кроз које Јегричка протиче - Бачка Паланка, Врбас и Темерин. Старање над Парком природе ''Јегричка'' поверено је ЈВП ''Воде Војводине''. Заштићено подручје простире се на око 1.144 хектара, од чега је око 21% налази у II, а остатак у III режиму заштите.
Јегричка је „пупчана врпца бачких мочвара са реком Тисом“ каже песник. Она има обале, мостове, уставе, притоке, има увор, а нема извор. Из панонске утробе кроз трстике и рогозе лењо се провлачи. И све тако, од Стапара и Товаришева кроз још 35 села до „дебеле“ Тисе.
Јегричка има своје притоке, које су, заправо, депресије што сакупљају воду са сливног подручја. Од њих је најзначајнија депресија Мала бара (22 км) која настаје код Бачког Јарка, а у Јегричку се улива код Жабља. У новије време човек је копањем канала изменио природни слив Јегричке и њеног водотока. Изграадњом хидросистема ДТД у јужној Бачкој потпуно је измењен природни режим вода. Јегричка је најзначанији водоток на бачкој лесној тераси.
О имену се може само као претпоставци. У Шајкашкој су постојала два топонима која би могла да буду повезана са именом Јегричке. Један је у вези са насељем из времена Арпадоваца које се није одржало а звало се Егреш, и научници су га сместили у околину Жабља. Други је предијум Јегриш у жабаљској општини површине од 400 јутара. (Предијуми су прекобројне земљишне парцеле у Шајкашком батаљону које се нису налазиле у приватном поседу).У близини Темерина Јегричка се дели на два одела. Једним оделом тече ка северу, протиче поред села Госпођинци и завршава се у мочварама око Жабља. Други одел тече ка југоистоку и код Јуришне Хумке (вис. 88 м) се улива у Тису. Овај одел напаја водом рибњак код Жабља, величине 0,98 км².Јегричка се некад сматрала спорим, испрекиданим речним током, који је повезивао низ бара и мочвара. Оне су се за време високог водостаја претварале у прави ток, који је досезао до Тисе. Разлог овоме је мали пад реке - свега 3 метра на 65 километара дужине (извориште на 76 м, а ушће на 73 м). Данас је Јегричка потпуно промењена. Тако, први део тока, дужине 35 километара, је потпуно каналисан и уређен. У следећем делу, дугом 20 километара, Јегричка је заштићена као резерват природе. Задњи, 15 километара дуг, део тока је преуређен у рибњак.
У новије време се у новинама може срести податак да је Јегричка најдужи ток у оквиру граница Војводине. Ово није тачно из два разлога: 1) Три друге војвођанске реке имају већу дужину тока - Криваја (109 км), Чик (95 км) и Мостонга (70 км). 2) Јегричка се данас може пре одредити као канал него као река.
Од 2003. године река са околином је под прелиминарном заштитом природних ресурса и станишта.
Простор Јегричке, Мртве Тисе и реке Тисе у хидрографском погледу представља врло интересантан, разноврстан и туристички атрактиван из више разлога. Наиме, флора и вегетација овог простора, њен раритет и постојање на врло малим површинама даје им снагу атракције и интересантности. Станишта разноврсне фауне имају и одговарајући значај за ловни туризам где су најатрактивнији пејсажи мочвара и бара у аливијалним равнима река и око бара и ритова и рибњака. Баре, језерца и рит су повољна станишта за живот птица мочварица: дивље патке и гуске, беле и црне роде, гњурци, кашикаре, корморани, разне чапље и лиске.Ове птице представљају реткост не само у овим просторима него и шире. Интересантна је могућност да поједине туристичке агенције доводе у организован лов на птице мочварице из других градова Југославије и иностранства.
Богаство ловне дивљачи по врстама и јединкама произилази из повољних природних услова који су омогућили да разноврсна дивљач нађе повољна станишта. На подручју општине Жабаљ најчешће се лове пољске јаребице, зечеви, фазани, дивље свиње и срне. Оваква структура дивљачи даје могућност још већег развоја ловног туризма који је на неки начин под контролом постојећих ловачких друштава.
Разноврсне водене површине на овом простору пружају повољне услове за живот разноврсних рибљих врста. Данас се у водама овог подручја могу наћи шаран, смуђ, сом, штука, црвенперка, деверика итд. На риболовним теренима којих има у атарима свих насеља риболовци и љубитељи пецања бораве током свих месеци када је риболовачка сезона.
Посебну лепоту Јегричкој дају бели локвањ, барска папрат, водени орашак и мешинка, а у њој бораве и заштићене врсте риба: шаран, смуђ, штука и сом. Од изузетног значаја је присуство видре, врсте са светске Црвене листе кичмењака. Јегричка је проглашена за међународно значајно подручје за заштиту птица (ИБА) и кандидат је за упис на међународну листу рамсарских (влажних) подручја.
Међу воденим биљкама Јегричке регистровано је 14 врста и могуће их је сачувати само повећаном заштитом од загађивања водотока. Од животиња регистровани су водоземци, гмизавци и ситни сисари. На подручју Јегричке до сада је регистровано 114 птичјих врста. Стално је настањено 48 врста, 51 врста гостује лети, а 7 зими и у прелету је 8 врста птица.
Јегричка је „пупчана врпца бачких мочвара са реком Тисом“ каже песник. Она има обале, мостове, уставе, притоке, има увор, а нема извор. Из панонске утробе кроз трстике и рогозе лењо се провлачи. И све тако, од Стапара и Товаришева кроз још 35 села до „дебеле“ Тисе.
Јегричка има своје притоке, које су, заправо, депресије што сакупљају воду са сливног подручја. Од њих је најзначајнија депресија Мала бара (22 км) која настаје код Бачког Јарка, а у Јегричку се улива код Жабља. У новије време човек је копањем канала изменио природни слив Јегричке и њеног водотока. Изграадњом хидросистема ДТД у јужној Бачкој потпуно је измењен природни режим вода. Јегричка је најзначанији водоток на бачкој лесној тераси.
О имену се може само као претпоставци. У Шајкашкој су постојала два топонима која би могла да буду повезана са именом Јегричке. Један је у вези са насељем из времена Арпадоваца које се није одржало а звало се Егреш, и научници су га сместили у околину Жабља. Други је предијум Јегриш у жабаљској општини површине од 400 јутара. (Предијуми су прекобројне земљишне парцеле у Шајкашком батаљону које се нису налазиле у приватном поседу).У близини Темерина Јегричка се дели на два одела. Једним оделом тече ка северу, протиче поред села Госпођинци и завршава се у мочварама око Жабља. Други одел тече ка југоистоку и код Јуришне Хумке (вис. 88 м) се улива у Тису. Овај одел напаја водом рибњак код Жабља, величине 0,98 км².Јегричка се некад сматрала спорим, испрекиданим речним током, који је повезивао низ бара и мочвара. Оне су се за време високог водостаја претварале у прави ток, који је досезао до Тисе. Разлог овоме је мали пад реке - свега 3 метра на 65 километара дужине (извориште на 76 м, а ушће на 73 м). Данас је Јегричка потпуно промењена. Тако, први део тока, дужине 35 километара, је потпуно каналисан и уређен. У следећем делу, дугом 20 километара, Јегричка је заштићена као резерват природе. Задњи, 15 километара дуг, део тока је преуређен у рибњак.
У новије време се у новинама може срести податак да је Јегричка најдужи ток у оквиру граница Војводине. Ово није тачно из два разлога: 1) Три друге војвођанске реке имају већу дужину тока - Криваја (109 км), Чик (95 км) и Мостонга (70 км). 2) Јегричка се данас може пре одредити као канал него као река.
Од 2003. године река са околином је под прелиминарном заштитом природних ресурса и станишта.
Простор Јегричке, Мртве Тисе и реке Тисе у хидрографском погледу представља врло интересантан, разноврстан и туристички атрактиван из више разлога. Наиме, флора и вегетација овог простора, њен раритет и постојање на врло малим површинама даје им снагу атракције и интересантности. Станишта разноврсне фауне имају и одговарајући значај за ловни туризам где су најатрактивнији пејсажи мочвара и бара у аливијалним равнима река и око бара и ритова и рибњака. Баре, језерца и рит су повољна станишта за живот птица мочварица: дивље патке и гуске, беле и црне роде, гњурци, кашикаре, корморани, разне чапље и лиске.Ове птице представљају реткост не само у овим просторима него и шире. Интересантна је могућност да поједине туристичке агенције доводе у организован лов на птице мочварице из других градова Југославије и иностранства.
Богаство ловне дивљачи по врстама и јединкама произилази из повољних природних услова који су омогућили да разноврсна дивљач нађе повољна станишта. На подручју општине Жабаљ најчешће се лове пољске јаребице, зечеви, фазани, дивље свиње и срне. Оваква структура дивљачи даје могућност још већег развоја ловног туризма који је на неки начин под контролом постојећих ловачких друштава.
Разноврсне водене површине на овом простору пружају повољне услове за живот разноврсних рибљих врста. Данас се у водама овог подручја могу наћи шаран, смуђ, сом, штука, црвенперка, деверика итд. На риболовним теренима којих има у атарима свих насеља риболовци и љубитељи пецања бораве током свих месеци када је риболовачка сезона.
Посебну лепоту Јегричкој дају бели локвањ, барска папрат, водени орашак и мешинка, а у њој бораве и заштићене врсте риба: шаран, смуђ, штука и сом. Од изузетног значаја је присуство видре, врсте са светске Црвене листе кичмењака. Јегричка је проглашена за међународно значајно подручје за заштиту птица (ИБА) и кандидат је за упис на међународну листу рамсарских (влажних) подручја.
Међу воденим биљкама Јегричке регистровано је 14 врста и могуће их је сачувати само повећаном заштитом од загађивања водотока. Од животиња регистровани су водоземци, гмизавци и ситни сисари. На подручју Јегричке до сада је регистровано 114 птичјих врста. Стално је настањено 48 врста, 51 врста гостује лети, а 7 зими и у прелету је 8 врста птица.
Ови подаци се не могу узети као коначни, с обзиром да је Појегричје недовољно истражено